Смекни!
smekni.com

Эволюция образа рождества в литературе (стр. 11 из 19)

Для самого Ч. Дикенса это была прежде всего возможность перед лицом высшего символа добра (а именно так он воспринимал христианство) задуматься над собственной жизнью и переосмыслить прошлое [29, c. 303]. В канун и день Рождества Ч. Диккенс оценивал прожитую жизнь и прежде всего свои неудачи и отношения с близкими. ЭтоисталодлямногихпоколенийангличанпримеромтоговосприятияРождества, котороесовременемукоренилосьвнациональномхарактере: «Christmas time, when it has come round — apart from the veneration due to its sacred name and origin, if anything belonging to it can be apart from that- as a good time; a kind, forgiving, charitable, pleasant time; the only time I know of, in the long calendar of the year, when men and women seem by one consent to open their shut-up hearts freely, and to think of people below them as if they really were fellow-passengers to the grave, and not another race of creatures bound on other journeys» [42]. Так и скряга Скрудж переосмысливает свою жизнь, в этом ему помогают духи прошлых, нынешних и будущих святок. Вначаленашгеройоченьскуп: «External heat and cold had little influence on Scrooge. No warmth could warm, no wintry weather chill him. No wind that blew was bitterer than he, no falling snow was more intent upon its purpose, no pelting rain less open to entreaty» [44]. ВконцеповестиСкруджготовпереосмыслитьсвоюпрожитуюжизньиизменитьсявлучшуюсторону: «Ghost of the Future," he exclaimed, "I fear you more than any spectre I have seen. But as I know your purpose is to do me good, and as I hope to live to be another man from what I was, I am prepared to bear you company, and do it with a thankful heart. Willyounotspeaktome?» [42].

Рождество, конечно, прежде всего христианский праздник, у него символическое религиозное значение. Однако по мере того, как английское общество постепенно становилось все более светским, Рождество начало утрачивать универсально христианское значение и приобретать черты национального британского праздника. И вот тут влияние Ч. Диккенса, особенно его «ChristmasStories», приобрело огромное значение, заменив ритуальный смысл Рождества нравственным и одновременно превратив его в семейное торжество. В Британии, в отличие от стран континентальной Европы, практически не празднуют встречу Нового года. Рождество как бы заменяет оба эти праздника. Сохраняя нравственный смысл Рождества, Ч. Диккенс с его викторианскими нравственными ценностями отсылает нас к национальным корням и одновременно модернизирует этот старинный праздник, превращая его в апофеоз любви и добра: «Atthisfestiveseasonoftheyear… itismorethanusuallydesirablethatweshouldmakesomeslightprovisionforthePooranddestitute, whosuffergreatlyatthepresenttime. Many thousands are in want of common necessaries; hundreds of thousands are in want of common comforts… a few of us are endeavouring to raise a fund to buy the Poor some meat and drink, and means of warmth. We choose this time, because it is a time, of all others, when Want is keenly felt, and Abundance rejoices». [42]

Из пяти больших повестей только первая целиком посвящена празднику Рождества. Действие второй повести происходит под Новый год, в четвёртой и пятой рождественские празднества даны лишь как эпизоды, в «TheCricketontheHeart» Святки не упоминаются вовсе. Но все же они считаются рождественскими повесями, так как издавались на Рождество. Благодаря этому сложилось мнению, что Ч. Диккенс «изобрёл Рождество» [13, c. 134], поскольку все повести объединены общим идейным замыслом и пропитаны общим настроением. Ч. Диккенс облекает свои рождественские повести в форму сказки, щедро черпая из народного творчества образы призраков, эльфов, фей, духов умерших и дополняя фольклор своей неистощимой фантазией.

Так, в «ChristmasCarol» участвуют не только живые, реальные люди, но и призраки, и не только призраки умерших людей (дух Марли), но и совсем фантастические фмгуры (духи Рождества). Они являются полноправныим персонажами, они являются Скруджу в Рождественскую ночь, и не только разговаривают с ним: «IamtheGhostofChristmasPresent,» saidtheSpirit. «Look upon me!», ноинаставляютего: «There are some upon this earth of yours," returned the Spirit, «who lay claim to know us, and who do their deeds of passion, pride, ill-will, hatred, envy, bigotry, and selfishness in our name, who are as strange to us and all out kith and kin, as if they had never lived. Remember that, and charge their doings on themselves, not us»; «It is required of every man," the ghost returned, "that the spirit within him should walk abroad among his fellow-men, and travel far and wide; and, if that spirit goes not forth in life, it is condemned to do so after death» [42].

Сказочный элемент оттеняет картины жестокой действительности, причём сказка и действительность, причудливо переплетаясь, иногда как бы меняются местами. Так, в «TheCimes» счастливый конец, написанный в реалистическом плане, производит впечатление сказки, тогда как сны и видения бедного Тоби, несмотря на участие в них всяких фантастических созданий, изображают ту действительность, которую автор в заключительных строках повести призывает читателя по мере сил изменять и исправлять. В «ChristmasCarol» основная тема — губительное влияние на человека корысти и погони за богатством.

Праздничные символы и персонажи являются «зеркалом» культуры каждого народа. Символы и персонажи Нового года и Рождества помогают нам быть добрее и верить в чудеса.

2.4 Авторская символика образа Рождества в произведениях Ч. Диккенса

Уже говорились, что Рождество — один из многих европейских праздников, суть которых в соединении веры и веселья. Однако оно типично, особенно английское, и весельем своим, и даже верой. Его отличие от прочих праздников — например, пасхи в других странах — сводится к двум чертам: с земной, материальной стороны в нем больше уюта, чем блеска; со стороны духовной — больше милосердия, чем веселья. Уют, как и милосердие,— очень английская черта. Больше того: уют, как и милосердие,— английская добродетель, хотя нередко он вырождается в бездуховность, как милосердие в попустительство и ханжечтво.

Идеал уюта — чисто английский, и он очень присущ рождеству, особенно рождеству у Ч. Диккенса [37, c. 108]. Однако трудно создать уют в тогдашнем пригороде, и поэтому эти пригороды объявили его грубым и слишком материальным. На самом деле уют, особенно рождественский, прямо противоположен грубости. В нем больше поэзии, больше искусства. В «ChristmasCarol» наши герои справляют Рождество в маленьких комнатах, для описания которых подойдет слово «уют», а никак не «удобство»: «aroom, notverylargeorhandsome, butfullofcomfort», «Therewasnothingofhighmarkinthis. They were not a handsome family; they were not well dressed; their shoes were far from being water-proof; their clothes were scanty; and Peter might have known, and very likely did, the inside of a pawnbroker's. But, they were happy, grateful, pleased with one another, and contented with the time», «the flickering of the blaze showed preparations for a cosy dinner» [42].

Одним из символов рождества у Диккенса является туман. Туман не любят, и Диккенс, должно быть, его единственный поэт. В первой из повестей – знаменитой «ChristmasCarol» — он выразил самую его суть одним сравнением: «Naturelivedhardby, andwasbrewingonalargescale» [42]. Таким образом, туман подобен огромному чану пива. Это представление о влажном воздухе как о чем-то не только плотном, но и сытном — обеде или питье — может показаться странным, но чувства Диккенса оно передает точно. Мы говорим о густом тумане «хоть ножом режь». Ч. Диккенсу понравилось бы это выражение, уподобляющее туман огромному пирогу. Еще больше ему нравилось собственное сравнение с гигантской пивоварней. Наверное, он мечтал о невозможном счастье – отыскать огромный чан и угостить всех бедняков.

Ч. Диккенс придает туману сверхъестественные качества, используя такое стилистическое средство, как олицетворение: «The fog came pouring in at every chink and keyhole, and was so dense without, that although the court was of the narrowest, the houses opposite were mere phantoms» [42].

Далее Ч. Диккенс поэтизирует туман, сравнивая его с привидениями: «Theairwasfilledwithphantoms… Whether these creatures faded into mist, or mist enshrouded them, he could not tell. But they and their spirit voices faded together; and the night became as it had been when he walked home» [42].

Именно во времена королевы Виктории за Англией закрепилось название «туманный альбион». В то время ускоренными темпами начала развиваться промышленность. И на самом деле это был не туман, а смог — смесь дыма и тумана, который почти все время висел в небе. В своей «Christmas Carol» Ч. Диккенс описывает его используя такие стилистические средства как эпитеты «dingy», «half thawed», «half frozen» и метафора «shower of sooty atoms»: «The sky was gloomy, and the shortest streets were choked up with a dingy mist, half thawed, half frozen, whose heavier particles descended in shower of sooty atoms, as if all the chimneys in Great Britain had, by one consent, caught fire, and were blazing away to their dear hearts' content» [42]. Так, туман создан людьми, а человек несет с собою собственное облако. Если настоящая тьма — прикосновение бога, туман — прикосновение человека.

Этим священным облаком и окутано начало «ChristmasCarol», первой и самой типичной из рождественских повестей. Роль тумана в повести чрезвычайно важна, так как у Ч. Диккенса атмосфера нередко важнее сюжета. Атмосфера рождества важнее, чем Скрудж и даже Духи; фон – важнее лиц. Это можно сказать и о другой атмосфере, которую Диккенс преувеличивал чуть ли не так же сильно, как веселье.

Так же в «ChristmasCarol» важную роль играет мирный и радостный фон. «Christmas Carol» — радостный кошмар; сцены пестры, то перед нами предстает «a group of handsome girls, all hooded and fur-booted, and all chattering at once, tripped lightly off to some near neighbour's house; where, woe upon the single man who saw them enter — artful witches, well they knew itт— in a glow!», то «a bleak and desert moor, where monstrous masses of rude stone were cast about, as though it were the burial-place of giants» [42]. Сцены мелькают, но не меняется настрой души — дух буйного благодарения и тяги к человеческим лицам. Таким образом, повесть эта неровна, иногда слаба, но с начала и до конца в ней неуклонно звучит голос радости. Она едина, как сон. События сменяют друг друга очень быстро, но все остается прежним.

Ч. Диккенс начинает рассказ радостным кличем «AmerryChristmas, uncle! Godsaveyou!» [42]. Слог его весел и прост; снег и град у него щедростью своей противопоставлены Скрудж: «ExternalheatandcoldhadlittleinfluenceonScrooge. No warmth could warm, no wintry weather chill him. No wind that blew was bitterer than he, no falling snow was more intent upon its purpose, no pelting rain less open to entreaty. Foul weather didn't know where to have him. The heaviest rain, and snow, and hail, and sleet, could boast of the advantage over him in only one respect. They often came down handsomely, and Scrooge never did» [42]. Скрудж первых страниц не хуже, чем в конце. Не так уж важно, правдоподобно ли его раскаяние,— прелесть и благодать повести не в сюжете. Очаг истинной радости освещает и согревает всех героев.

Повесть «поет» от начала до конца, как поет счастливый человек по дороге домой. С первых же бодрых фраз она поэтична и восторженна [13, c. 204]. Поэтому Ч. Диккенс назвал свое произведение рождественской песней. Поистине, это – рождественская песнь, а ничто другое.

Еще одной составляющей Рождества у Ч. Диккенса была симпатия к бедным — он страдал вместе с ними душой, что возмущало их, возмущало и его. Он не жалел народ и не боролся за него и не просто любил, он сам был народом. Больше всего он един с бедняками в ненависти к тому, что слыло научным и прогрессивным. Справедлив их гнев или нет, Ч. Диккенс обвинял от своего имени. Когда Скрудж ссылается на излишек населения: «If they would rather die, they had better do it, and decrease the surplus population» [42], Дух резонно советует ему помолчать, пока он не узнает, где этот излишек и кто именно его составляет: «Man, said the Ghost, if man you be in heart, not adamant, forbear that wicked cant until you have discovered What the surplus is, and Where it is. Will you decide what men shall live, what men shall die? It may be, that in the sight of Heaven, you are more worthless and less fit to live than millions like this poor man's child. Oh God! to hear the Insect on the leaf pronouncing on the too much life among his hungry brothers in the dust» [42].